Nintendo

[hulle]

evo malo za ljubitelje nintenda

Nintendo je ime japanske kompanije koja se bavi proizvodnjom igraćih konzola, te izdavačkom djelatnosti kao: igraće karte, igre na ploči, video igre, animirani filmovi, stripovi. Ova tvrtka je osnovana 1889. godine, i osnovna djelatnost je bila proizvodnja igraćih karata za japansku igru Hanafuda. Tek 1977. godine, Nintendo razvija prvu konzolu, dok u 80-tim godinama 20. vijeka, Nintendo razvija arkadne video igre koje se igraju za novčiće ili žetone.


Nintendo se okušao u proizvodnji arkadnih igara u ranim 1970tim, kao pravac u svojem strateškom cilju da probije na tržište video igara koje su postale popularne u SAD. Nintendo još i danas 2005. proizvodi arkadne igre. Od arkadnih igri sljedeće su navedene:

• Othello (1978)
• Sheriff (1979)
• Space Firebird (1980)
• Radar Scope (1980)
• Donkey Kong (1981)
• Donkey Kong jr. (1982)
• Donkey Kong 3 (1983)
• Mario Bros
• Legend of Zelda

Game & Watch (Igra i sat) ime je za niz dlanovnih igrica koje su izišle u ranim 1980-tim, koje su koristile ekran od monokromnog tekućeg kristala (LCD). Ove dlanovne igrice imale su samo jednu igru, i imale su jedno dijelni ili dvo dijelni zaslon u raznim veličinam: silver& gold, wide screen, multiscreen (dvodijelni ekran), tabletop (stolovni), panorama, superscreen, crystal screen, micro vs system, miniclassics. Ove igre su bile popularne sve do izlaska dlanovne konzole Gameboy.
Zbog popularnosti ovih igara, kao i zbog pojave raznih emulatora za ove igre na PC, Mac, te na raznim dlanovnim računalima Nintendo je odlučio izbaciti osumvremenu inačicu pod imenom Gameboy micro.

Igraće konzole

• Color TV Game (1977) - prva porodica konzola
• NES (Nintendo Entertainment System) 1987- (najprodavanija Nintendova konzola)
• NES 2
• AV Famicom
• Super Nintendo Entertainment System - SNES
• Virtual Boy
• Nintendo 64
• GameCube
• Panasonic Q
• iQue
• Nintendo Wii

Dlanovne konzole

• Game Boy
• Game Boy Color
• Game Boy Advance
• Game Boy Advance SP
• Nintendo DS
• Game Boy Micro

Softver

• The Legend Of Zelda
• Mario Bros
• Pokemon
• Metroid
• Animal Crossing Wild World
• Earthbound
• Wave Race
• F-Zero
• Donkey Kong

Filmovi i crtani seriali

• Serial filmova Pokemon
• Crtani serial Mario Bros
• Crtani serial Legend of Zelda

(preuzeto s wiki)

[hulle]

Nintendo Entertainment System (NES, ili u Japanu Famicom, kao skraćenica od Family Computer) je prva velika konzola koju je izdao ovaj danas ogromni gigant igračke industrije. Pojava NES-a predstavljala je veliku prekretnicu u istoriji igara jer je u pitanju bila potpuno nova igračka konzola, koja će zauvek izmeniti mnoge stvari. NES je sigurno najznačajnija igračka platforma u istoriji video igara: svojim pojavljivanjem je omogućio izlazak industrije iz velike krize u koju je upala nekoliko godina ranije a istovremeno ustoličio konzole kao neprikosnovene platforme za kvalitetno igranje. Sve je počelo pojavom Famicoma koji je beležio veliku popularnost u Japanu, i do 1985. bio prodat u više od 2,5 miliona primeraka, što je ohrabrilo Nintendo da pokuša da plasira konzolu i van granica zemlje. I pored svih problema u vezi sa distribucijom, u tome je potpuno uspeo. Do 1990. NES je prodat u 19 miliona primeraka samo u SAD-u, a više od 50 miliona prodatih konzola (po nekim izvorima i 62) na globalnom nivou u periodu od desetak godina je zaista neverovatna brojka, čak i kada se upoređuje sa današnjim konzolama koje imaju mnogo veće tržište. Po statistici, svako treće domaćinstvo u Japanu i SAD-u posedovalo je NES što su do danas dostigli samo Playstation i Playstation 2. Samim tim NES je i najprodavanija Nintendova kućna konzola koja je uveliko nadmašila svoje naslednike SNES, Nintendo 64 ili GameCube. Nijedan igrački sistem nikada nije imao takvu podršku proizvođača igara, tako da je broj objavljenih naslova za nekih 10 godina aktuelnosti sistema izuzetno veliki i sigurno prelazi brojku od 800, a po nekim izvorima i 1000. Prve igre izašle su iz produkcije još 1984. (za Famicom, koji se pojavio nešto ranije nego NES) a zvanično poslednji naslov koji je objavio Nintendo bio je Wario's Woods na kraju 1994. Za najprodavaniju igru na sistemu važi Super Mario Bros.3 koji je prodat u preko 7 miliona primeraka u SAD-u i 4 miliona u Japanu i između 2 i 3 miliona u Evropi i koji je samo u SAD-u zaradio preko 500 miliona dolara što je bio drugi rezultat u istoriji zabave, odmah iza filma E.T. Ukupan broj prodatih kertridža procenjuje se na 350 miliona.

Originalni NES se isporučivao u više različitih pakovanja

Kontroler NES-a je vrlo jednostavan i pored osnovnog krstića sadrži još 4 tastera, što danas i nije velika brojka, ali u to vreme, nijedna konzola nije imala ništa slično. Njegova jedina mana je što je relativno malih dimenzija, pa je nezgodan za osobe sa krupnijim šakama i igranje u dugim sesijama. Da pohvalimo još nešto - izrada je zaista sjajna, tako da je praktično isključena mogućnost da se na njemu nešto polomi (u slučaju autora ovog teksta, za 5-6 godina intenzivnog igranja samo jednom je bilo potrebno zameniti gumice koje se nalaze ispod tastera, dok je sama plastika bila potpuno neoštećena) Ukratko, u odnosu na ono što je nudio Atari i ostali, ovo je bila prava revolucija koja je džojped predstavila kao igrački kontroler budućnosti, idealan za gotovo sve tipove igara a i mnogo manje sklon lomljenju (zbog nepostojanja palice). I još nešto - uređaj je podjednako pogodan i za levoruke i za desnoruke igrače. Pored osnovnog kontrolera, NES je doneo i podršku za specijalne uređaje kao što je sjajni Light Gun koji je podržan u oko 20 igara i Power Pad koji se koristi u svega 5 naslova.

(1) Super Mario Bros. je prvi veliki hit za NES, ujedno i igra koja je definisala žanr
(2) Originalni Megaman, prvi od 6 delova objavljenih za NES

Najboljih 10 igara za NES

Super Mario Bros. Super Mario Bros. 3 The Legend Of Zelda Zelda II: The Adventure Of Link Mike Tyson’s Punch Out!! Metroid Final Fantasy Castlevania III: Dracula’s Curse Teenage Mutant Ninja Turtles II: The Arcade Game Contra

Lista najboljih 10 igara ne predstavlja TOP10 listu vec 10 igara koje vredi probati na sistemu.

Nekoliko reči i o veoma neuobičajenom dizajnu konzole. Naime, Famicom je izgledao potpuno drugačije i što je još važnije, u njega su se kertridži ubacivali u prorez na vrhu konzole, kao što je to slučaj kod Sega Mega Drive, SNES i mnogih drugih sistema. Sa druge strane, u NES su se igre ubacivale na sličan način kao video kasete, osim što je posle toga još bilo potrebno i da pritisnete kertridž da bi zauzeo svoje mesto u kućištu. Posledica ovakvog rešenja bila je da se mehanizam prilično brzo štetio, tako da je posle višegodišnje upotrebe pokretanje igara postajalo sve teže i teže. Međutim, to nije bio nikakav hir ili greška, već veoma promišljen, bolje rečeno iznuđen potez. Naime, Nintendo je to morao da uradi da bi sakrio činjenicu od prodavaca u Americi da je NES samo obična konzola, a u tu svrhu poslužio je i sam naziv sistema koji je sugerisao je NES nešto više od proste konzole za igranje. Ovaj skepticizam distributera bio je posledica velikih gubitaka koje je ostvario Atari samo godinu dana ranije i koji su industriju doveli do onoga što se zove Great Video Game Industry Market Crash, odnosno do perioda u kome je igranje praktično zamrlo. Ono što gotovo niko ne zna jeste da je Nintendo kasnio izbacio NES2 koji je rešio ovaj problem ali to se desilo tek 1993. tako da je broj ovih sistema veoma ograničen. NES 2 je bio potpuno redizajniran, što se odnosilo i na kontroler koji je sada jako podsećao na onaj na SNES-u. Početna cena mu je bila svega 50$, a aduti duplo manje dimenzije, prelep izgled i niska cena.Međutim, prodavan tek oko godinu dana, pošto je Nintendo odlučio da se potpuno posveti svojoj šesnaestobitnoj konzoli. Sami kertridži su bili prilično veliki i svi su bili sive boje, osim nekolicine igara koje su imale privilegiju da dolaze u crnoj (Tengen's Tetris) i fascinantnoj zlatnoj varijanti, što je bila odlika obe Zelda igre.

[hulle]

NES2, potpuno redizajnirana varijanta konzole

Tehničke mogućnosti konzole nisu bila toliko napredne, mada je NES bio u stanju da pruži mnogo više od već postojećih konzola i računara, izuzimajući tu Amigu, koja mu ipak nikada nije bila ozbiljan konkurent (verovali ili ne, prodata je u samo 5,5 miliona primeraka!). Iako je Sega Master System koji se pojavio već naredne godine bio prilično jači, za njega se nikada nije pojavilo toliko tehnički doteranih ostvarenja kakve je imao NES. Kada već pominjemo igre, upravo na ovoj konzoli su se pojavili prvi delovi igara Final Fantasy, Dragon Warrior, Zelda, Contra i mnogi drugi, koji su još uvek itekako aktuelni. Takođe, Metal Gear i Castlevania su tek zahvaljući NES-u stekli kultni status, jer se za njihove MSX varijante objavljene nešto ranije praktično nije ni znalo. Ukratko, NES je označio početak moderne ere u igranju. Zamislite samo šta je sve on doneo: rekordan broj objavljenih igara, mnogo bolji grafički i zvučni čip od konkurenata, džojped, dodatne uređaje i konačno, globalnu popularnost: u SAD-u i Japanu bio je neprikosnoven (u jedno vreme držao je 95% tržišta u prvoj i 92% i drugoj zemlji), a u Evropi je kaskao za Segom, ali je ipak i tu ostavio značajan trag, naročito u zapadnim zemljama. Koliko je zapravo NES popularan možda najbolje govori i podatak da je to sistem sa ubedljivo najviše emulatora - ima ih zaista na desetine.

(1) Zelda II The Adventure Of Link je jedan od retkih kertridža zlatne boje
(2) Evo kako izgleda jedna ogromna kolekcija NES igara

Fenomen našeg tržišta da se «kupuje» (ako se pod tim podrazumeva nabavka piratskih igara) ono što je jeftinije a ne bolje, učinio je da NES ostane gotovo nepoznat u granicama naše zemlje u godinama najveće slave, ujedno u vreme kada smo sebi mogli priuštiti mnogo toga što danas ne možemo. Sve to je jako negativno uticalo na našu današnju igračku kulturu, ali to je tema o kojoj smo već nebrojeno puta pisali.

Emulator/ download/ homepage	What's new	General info/ opis/ tutoriali
VirtuaNES 0.92e DOWNLOAD	Hiperaktivno izbacivanje novih verzija najboljeg NES emulatora se nastavlja. I ovaj put reč je samo o ispravci par stvari koje verovatno nećete ni primetiti, ali nije zgoreg da posedujete najnoviju verziju.	Ovo je trenutno najbolji NES emulator koji nudi fantastičnu emulaciju grafike i zvuka uz podršku za dodatne uređaje poput pištolja (zapper), sports pada ili priključka za 4 džojpeda. Jedini problem mu predstavlja čitanje nepravilno dumpovanih ROM-ova koje u 95% slučajeva neće hteti da pokrene

(1) Najpoznatija boks igra svih vremena - Mike Tyson's Punch Out!!!
(2) Wario's Woods - poslednja igra koju je Nintendo objavio za NES

(1) TMNT II The Arcade Game - još jedan fenomenalan port sa automata
(2) Double Dragon II za NES je potpuno drugačiji od svih ostalih verzija, isključivo u pozitivnom smislu

[hulle]

SNES


Super Famicom se pojavio u prodaji 21. novembra 1990. godine u Japanu kao treća šesnaestobitna konzola pored već postojećih Sega Mega Drive i NeoGeo sistema. Američka premijera je po običaju dosta kasnila, tako da je na to tržište stigao tek 1.septembra 1991. i to pod novim, može se reći očekivanim imenom - Super NES. Za 200$ kupci su dobijali konzolu, 2 džojpeda i jednu igru (Super Mario World). Konačno, PAL varijanta konzole je predstavljena u Velikoj Britaniji aprila 1992. da bi nekoliko nedelja kasnije počela da se prodaje i u Nemačkoj a zatim i u drugim zemljama širom Evrope.

Jedan pored drugog - američki i evropski/japanski SNES

Najboljih 10 igara za SNES

Chronno Trigger Legend Of Zelda: A Link To The Past Final Fantasy VI Super Metroid Super Mario Allstars Donkey Kong Country 2: Diddy Kong’s Quest Super Mario Kart Super Mario RPG Super Castlevania IV Contra III: The Alien Wars

Lista najboljih 10 igara ne predstavlja TOP10 listu vec 10 igara koje vredi probati na sistemu.

SNES je zapravo bio rezultat projekta započetog još krajem osamdesetih. U to vreme Nintendov NES je bio toliko jak da je držao preko 90% igračkog tržišta u Japanu i Severnoj Americi a konkurentski Sega Master System je bio zbrisan baš kao i svi drugi sistemi za igranje. Zato nikoga u rukovodstvo kompanije nije bilo briga što Sega opet pokušava da se nametne sa svojom 16-bitnom Sega Mega Drive konzolom – uopšte je nisu smatrali za dostojnog konkurenta. Da ironija bude veća, Nintendo je kao jedinog potencijalnog rivala video NEC-ov TurboGfx-16 (u Japanu poznat kao PC Engine) koji je zbog nedostatka kvalitetnih igara (uzrokovanih pre svega Nintendovim monopolom, tj. ekskluzivnim ugovorima) zauvek ostao u drugom planu, iako je bio na tržištu duže od pola decenije. To je samo još više uljuljkalo Nintendo u san koji je ubrzo bio razbijen - Sega Mega Drive potpuno neočekivano postaje konzola broj 1 u svetu! Bez obzira na i dalje sjajnu prodaju NES-a, bilo je jasno da mu Mega Drive ubrzano otima tržište i da se mora nešto uraditi. Malo je poznato da je Nintendo još 1983. planirao da napravi 16-tobitni igrački sistem, ali se od toga odustalo, zbog isuviše skupe tehnologije koja bi uslovila visoku cenu konzole. Sada je ipak bio pravi trenutak da "Big N" napravi korak napred...

[hulle]

OP 10 najprodavanijih SNES igara koje su uradili Nintendo/Rare

Super Mario World 20.600.000 Super Mario All-Stars (10.500.000) Donkey Kong Country (9.300.000) Super Mario Kart (8.700.000) Donkey Kong Country 2: Diddy's Kong Quest (5.100.000) The Legend of Zelda: A link to the Past (4.600.000) Super Mario World 2: Yoshi's Island (4.100.000) Donkey Kong 3: Dixie Kong's Double Trouble (3.500.000) Killer Instinct (3.200.000) Star Fox (2.900.000)

Lista najboljih 10 igara ne predstavlja TOP10 listu vec 10 igara koje vredi probati na sistemu.

I tako, 1991. konačno je predstavljen SNES a Nintendo je i dalje čvrsto verovao da je nedodirljiv, i ne samo on nego i mnogi igrački časopisi koji su smatrali da će SNES lako gurnuti MD2 u zaborav. Međutim, u toj proceni su strahovito pogrešili. Sega Mega Drive 2 (u Severnoj Americi kršten kao Genesis) i SNES su bili veliki konkurenti u narednim godinama, a pravi odgovor na pitanje koja je konzola bolja jako je teško dati. Pošto se pojavio dve godine posle MD2, SNES-u je trebalo dosta vremena da se nametne igračima, ali je u tome na kraju uspeo, zahvaljujući sjajnim igrama kao što su Donkey Kong Country, Final Fantasy, Zelda, Super Metroid... Što se tiče tehničkih mogućnosti, Nintendova konzola je bila u prednosti. Činjenica je da najlepše SNES igre izgledaju bolje od bilo kog MD2 naslova, a to je postignuto zahvaljujući sjajnoj mogućnosti da se na kertridže sa igrama ugrađuju dodatna grafička i procesorska poboljšanja konzole (što je ipak dovelo do toga da SNES igre koštaju nešto više od konkurentskih) kao i činjenici da je SNES u stanju da prikazuje 256 boja na ekranu za razliku od Mega Drive konzole koja je ograničena na samo 64. Jedan od čipova koji je Nintendo ugrađivao jeste Super FX kojeg je ipak koristio mali broj igara (recimo Doom i Stunt Race FX). Međutim, velika većina naslova nije koristila ove pogodnosti (praktično nijedna do sredine devedesetih), tako da su mnoge od njih (sve igre koje je EA Sports izbacio i većina igara koje su postojale na obe konzole) mnogo lepše urađene na Seginoj platformi. Zvučni čip iz Sony-jeve produkcije je zato bio pravo čudo tehnike i što je još važnije, mnogo je bolji od onog koji ima Mega Drive 2.

Super Game Boy Ovo je sjajan dodatak za SNES koji je omogućavao igranje Game Boy igara na SNES-u. Uz SGB dolazio je screen saver, jednostavan program za crtanje i još nekoliko sitnica. Uređaj se pojavio na sva tri velika tržišta (Evropa, SAD, Japan) s tim što se kao i sama konzola, američka varijanta razlikovala po izgledu od evropske i japanske. Početna cena uređaja bila je oko 60 dolara, a kasnije je prodavan u kompletu sa SNES-om. Super Game Boy 2 koji možete videti na slici je, logično, njegova nova verzija koja je osim lepog dizajna donela i neke bitne stvari poput podrške za Game Link, što je omogućavalo igranje Game Boy igara sa podrškom za 2-4 igrača. Providna plava varijanta SGB2 prodavana je samo u Japanu, u SAD-u uređaj je imao drugačiji izgled, a u Evropi se verovatno nije ni pojavio. Prelepi providni SGB2 prodavan je samo u Japanu.

SNES miš 1992. Nintendo je objavio SuperNES Mouse koji je prodavan za 60$. Bio je to klasičan miš sa 2 tastera sa kojim je Nintendo pokušao da približi PC igre svojoj konzoli. Međutim, do toga nikad nije došlo, tako da je miš u najvećem broju slučaja bio korišćen samo za interesantni Mario Paint koji je bio mnogo više od kopije Painta koji dolazi uz Windows - pored crtanja mogli ste da pravite animacije, kompozicije ili odigrate jednu mini igru. Šteta je samo što je što zbog ograničenja prostora na kertridžu nije moglo mnogo toga da se snimi. O štampanju svog rada i da ne pričamo...Evo i par najpoznatijih igara koje ga podržavaju: Civilisation, Mario Paint, Might And Magic III, Jurassic Park, Sim Ant, Terminator 2: The Arcade Game SNES-ov miš, gotovo nepoznat dodatak za konzolu.

Satelliview
Ova čudni dodatak za Super Famicom pojavio se samo u Japanu marta 1995, i omogućavao je skidanje igara, demoa, varanja i sličnog sadržaja preko digitalnog satelitskog programa nazvanog St GIGA. Bitno je napomenuti da je St GIGA bio takođe normalan TV kanal, i da je preuzimanje podataka moglo da se vrši samo u tačno određeno vreme u toku dana. Svi preuzeti podaci smeštani su na kertridž koji se ubacivao u konzolu i koji je imao 1MB flash RAM-a. Sam Satelliview imao je 512kb memorije koja je dodavana već postojećoj konzoli kao i ROM čip sa 1MB memorije koji je opsluživao operativni sistem, odnosno 256kb flash memorije kao zamena za memorijsku karticu koja je takođe mogla da se kupi. Početna cena uređaja bila je oko 14000 jena, odnosno 150$ plus troškovi plaćanja TV pretplate za St GIGA kanal. Sam softver je bio potpuno besplatan, a Nintendo je to želeo da nadoknadi kroz reklamiranje. Jedine dve kompanije koje su radile igre za Satelliview bile su Nintendo i Square, a među par objavljenih igara bila i Legend Of Zelda rimejk prvog dela ovog serijala sa NES-a, naravno sa daleko boljom grafikom. Međutim, Satelliview nikada nije stekao veliku popularnost i zbog toga i nije dugo opstao. Evo i spiska objavljenih igara: The Legend Of Zelda, Treasure Conflict, Radical Dreamer, Dynamai Racer, Tatoeba K-kun no Tabou na ichinichi, BS F-Zero Grand Prix 2 i Excite Bike Bum Bum Mario Battle.

Najambiciozniji dodatak za SNES, Satelliview nije ispunio očekivanja.

[hulle]

Nintendo 64

Sredinom devedesetih Nintendo je još uvek bio najmoćniji proizvođač igračkih konzola. Nintendo Entertainment System je svojevremeno držao preko 90% tržišta a njegov naslednik SNES takođe je postigao veliki uspeh, iako je ovoga puta morao ravnopravno da deli tržište sa Seginim Mega Drive 2 sistemom. Nintendo je imao sve - poverenje igračkih časopisa, publike i fantastičnu podršku proizvođača igara, a onda je dozvolio da sve to počne da se ruši... Još od pojave Sega Mega CD i drugih sistema koji kao medijum koriste CD-ove, Nintendo je razmišljao o pravljenu dodatka za svoj SNES koji bi koristio CD, a kasnije i o novoj konzoli koja bi koristila isti format medijuma. Posle neuspešne saradnje i sa Sonyjem i sa Philipsom Nintendo je odlučio da odustane od tih planova - rukovodstvo kompanije to je pravdalo neprihvatljivim nedostacima CD-a kao medijuma kao što su preduga učitavanja igara i lako piraterisanje. Tokom 1995. Segin Saturn i Sonyjev Playstation lagano počinju da preuzimaju tržište od SNES-a i Sega Mega Drive-a i Nintendo već tada najavljuje svoju novu konzolu, koja će biti potpuno drugačija od svih dosadašnjih.

Osnovna varijanta Nintenda 64 u crnoj boji okružena džojpedima raznih boja (osnovna je bela)

Najboljih 10 igara za N64

Super Mario 64 Paper Mario Super Smash Bros. Perfect Dark Conker's Bad Fur Day Banjo-Tooie WaveRace 64 Harvest Moon 64 Legend of Zelda: Majora's Mask Legend of Zelda: Ocarina of Time

Lista najboljih 10 igara ne predstavlja TOP10 listu vec 10 igara koje vredi probati na sistemu.

Tržišna premijera konzole nazvane Nintendo Ultra 64 usledila 23. juna 1996. u Japanu, a samo 3 meseca kasnije, tačnije 29.septembra počela je prodaja i u Severnoj Americi. Igre dostupne u prvim danima bile su Super Mario 64 i Pilot Wings 64, nastavci hitova sa ranijih Nintendovih konzola. Bez obzira što je N64 zaista bio prava 64-bitna konzola (za razliku od Atarijevog Jaguara) od početka je bio suočen sa problemima. Nintendo jednostavno nije shvatio da se njegov način razmišljanja više ne poklapa sa željama igrača i napravio je konzolu koja koristi kertridže kao medijum, što je ispostavilo se na kraju, bila strahovita greška. Veliki ceh je plaćen već na početku, kada je Squaresoft odbio da objavljuje igre za N64 zbog ograničenja ovog medijuma, koji nije dozvoljavao da se na njega smeštaju raskošne animacije. Zbog toga, prešli su na Playstation i napravili veliki broj igara prodatih u višemilionskim tiražima od kojih se gotovo sve svrstavaju među najbolje za ovu platformu. Sa druge strane, 64-bita nisu garantovala apsolutnu superiornost u odnosu na Playstation i Saturn. Doduše, N64 je posedovao pravi 3D grafički akcelerator koji podržava mnoge specijalne efekte i nije dozvoljavao pojavljivanje pikselizacije ni u jednoj igri, što se ne bi moglo reći za naslove na Seginoj i Sonyjevoj konzoli. Sa druge strane, nešto je postalo jako vidljivo - strahovito mali broj poligona koji je sistem u stanju da renderuje, čak manji od onog na Playstationu ili Saturnu. Zbog toga, velika većina igara pati od suviše ćoškastih objekata, pa mnoge od njih izgledaju lošije kada se uporede sa verzijama za 32-bitne konzole ili PC. Ne može se ipak reći da je Nintendo doživeo potpuni fijasko, ali je činjenica da je za ovu kompaniju sve ispod apsolutnog prvog mesta neuspeh. Bez obzira na objavljivanje briljatnih igara kao što su Super Mario 64, Super Mario Kart 64, Goldeneye pa čak i Zelda: Ocarina Of Time koju mnogi smatraju za najbolju igru svih vremena, Playstation je bilo nemoguće zaustaviti. Sony je držao sve konce u svojim rukama, a svaki izdavač igara koji je držao do sebe objavljivao je igre za PSX, a tek deo njih i za N64. Zato nije ni čudo što je Nintendo brže bolje još tokom 2000. najavio rad na novoj konzoli, mada je i dalje nastavio da podržava N64. 2001. praktično se smatra poslednjom godinom ove konzole, mada se i tokom sledeće 2002. pojavila nekolicina naslova. Prema nama dostupnim podacima, poslednja objavljena igra za sistem (barem kada je reč o engleskom govornom tržištu) je Tony Hawk's Pro Skater 3 koji se pojavio sredinom 2002.

Raznobojne varijante konzole bile su dostupne u limitiranim serijama

[hulle]

Neobjavljene igre

Najinteresanije neobjavljene igre za N64: Bio Hazard 0 (Resident Evil 0, kasnije prebačen na GameCube), Eternal Darkness (prebačen na GameCube), Final Fantasy VII (izbačen na Playstation-u i PC-u), Ghouls'n'Ghosts 64 (kasnije izbačen za Playstation 2 pod imenom - Maximo Ghosts To Glory), Looney Tunes: Space Race (izbačen za Playstation i Dreamcast), Mission Impossible 2, Mortal Kombat 64, Mortal Kombat Special Forces (izbačen za PSX), Need For Speed 64 (po nekim izvorima, kasnije je preimenovan u objavljeni Beetle Adventure Racing), Onimusha Warlords (izbačen za Playstation 2 i XBOX), Robotech: Crystal Dreams/Macross 64 (igra zbog koje se kupovao N64), Street Fighter 64, ToeJam & Earl 64 (izbačen za XBOX), X-Men Mutant Academy (izbacen za Playstation) Neobjavljene igre za N64 DD: Cabbage Creator, Earthbound 64 Add-On, Gendai Daisenryaku, Ultimate War, Mario 64 2, Sim Copter (igra je kasnije integrisana u Sim City 64), Super Mario RPG 2 (igra kasnije objavljena na Nintendu 64 kao Paper Mario), Ura Zelda (objavljena na GameCube-u, Legend Of Zelda: Ocarina Of Time Master Quest)

Dizajn same konzole bio je bolji nego ikada i konačno je bio identičan za sva tržišta. Osnovna varijanta konzole je crna, ali je kasnije bila dostupna u još nekoliko boja. Novina, i to veoma korisna bila je činjenica da se već na samoj konzoli nalaze portovi za čak 4 džojpeda što je zaista imalo svrhe – veliki broj igara podržavao je ovu funkciju od borilačkih igara kao što je Super Smash Bros. do vožnji poput Mario Karta 64 ili pucačina kao što je Goldeneye 007. Dizajn džojpeda je bio radikalan u odnosu na sve do tada viđeno i posedovao je i analogni džojstik pored digitalnog krstića. Kasnije su ovakvu koncepciju uspešno kopirali svi proizvođači konzola. Bilo bi suviše grubo reći da je Nintendo64 bio potpuni promašaj, ili čak promašaj uopšte, ali je evidentno da je postigao mnogo manje nego što se to očekivalo.
Disk Drive 64
Kada je izbačen Nintendo 64 čak ni sama kompanija koja ga proizvodi nije znala koliki je maksimalan kapacitet kertridža, za koji se samo pretpostavljalo da iznosi 128 megabita, što je 16 megabajta. To je naravno bilo potpuno zanemarljivo u odnosu na Playstation koji je na svom medijumu (CD, naravno) mogao da smesti oko 650 megabajta podataka, s tim što su igre mogle da dolaze i na više diskova, i što su diskovi bili mnogo jeftiniji od kertridža. Zbog toga, Nintendo je ubrzo najavio Disk Drive 64 koji je trebao da ima kapacitet od 512 megabita (64MB) i čija bi cena bila niža od cene CD-a. Da bi povećao interesovanje za ovo proširenje (ili čak novu konzolu ako hoćete) Nintendo je najavio i igre ekskluzivne za ovu platformu kao što su nova igra iz Zelda serije, Mother 3, novi Mario Paint i još veći broj igara ostalih softverskih kompanija.
Međutim, ni dve godine posle ove najave DD se nije pojavio, a najavljena Zelda objavljuje se na revolucionarnom 256 megabitnom kertridžu (32MB). I posle tri godine Disk Drive se nije pojavljivao, a Capcom je u međuvremenu napravio pravo čudo izbacujući Resident Evil 2 na 512-megabitnom kertridžu, što je bio kapacitet najavljivan za Disk Drive kertridže. Zbog toga, svi su mislili da DD više nema smisla ni objavljivati i da se nikada i neće pojaviti, ali je Nintendo to demantovao. I zaista, prvog decembra 1999. godine, posle 3 godine zakašnjenja pojavio se Disk Drive 64 i to samo u Japanu gde nije izazvao naročitu pažnju. Zbog toga, život Disk Drive-a 64 potrajao je samo godinu dana, a izbačeno je svega nekoliko igara, od kojih nijedna nije zaslužila posebnu pažnju, mada ih je bilo dosta interesantnih. Od dodataka, za DD se pojavio modem, tastatura, miš i capture cartidge, kao dodatak za Mario Artist seriju igara.

Nintendo 64 Disk Drive doživeo je sudbinu Satelliviewa sa SNES-a.

Evo i kompletne liste svog objavljenog softvera za ovu konzolu: F-Zero X Expansion Kit (zahteva F-Zero X (J)), Japan Pro-Golf Tour 64 (jedina online igra za sistem), Kyojin no Doshin 1, Kyoujin no Doshin: Kaihou Sensen (dodatak za prethodnu igru), Mario Artist: Communication Kit (omogućava online igranje ostale 3 Mario Artist igre), Mario Artist: Paint Studio (do 4 igrača mogu da crtaju u isto vreme!), Mario Artist: Polygon Studio, Mario Artist: Talent Studio, Randnet Browser Software i Sim City 64. (Za neobjavljene igre za N64DD pogledajte 'Neobjavljene igre' box)

[hulle]

Nintendo GameCube

GameCube je Nintendova najnovija konzola koja zajedno sa Playstationom 2 i Xboxom čini trio vodećih igračkih platformi današnjice. Sistem je prvi put javno prikazan na SpaceWorld sajmu 2000. a krajem 2001. pušten je u prodaju u Severnoj Americi (18. novembar) i Japanu (14. septembar) po ceni od 199$ (100$ niže od startne cene Xboxa i Playstationa 2), dok je evropska premijera usledila na proleće sledeće godine, tačnije 3. maja 2002. Igre koje su bile dostupne na početku prodaje (u S.A.D.-u) bile su Luigi's Mansion, Wave Race Blue Storm, Super Monkey Ball, Star Wars: Rogue Leader: Rogue Squadron 2, Extreme G 3, Crazy Taxi, NHL Hitz, Madden 2002, All Star Baseball 2002 i Tony Hawk's Pro Skater 3. Na japanskom debiju bili su dostupni samo Wave Race Blue Storm I Luigi’s Mansion.

Najboljih 10 igara za GameCube

Resident Evil Metroid Prime Super Smash Bros Melee F-Zero GX Pikmin 2 Starfox Adventures Monkey Ball Tales of Symphonia Harvest Moon: A Wonderful Life Legend of Zelda The Wind Waker Super

Lista najboljih 10 igara ne predstavlja TOP10 listu vec 10 igara koje vredi probati na sistemu.

Po tehničkim mogućnostima GameCube se nalazi negde između X-Boxa i PS2. Kao glavni procesor koristi IBM-ov "Gekko" urađen u 0.18 mikronskoj tehnologiji koji radi na 485 Mhz a za grafiku je zadužen Atijev "Flipper" koji poseduje sve osobine najnovijih 3D akceleratora (anti-aliasing, Bump Mapping, Environment Mapping, Antistropic Filter, teksturnu kompresiju...) i podržava rad u 24-bitnoj paleti. Konzola je veoma malih dimenzija a kao medijum koristi optički disk kapaciteta 1,5Gb i veličine 3 cm. Prednost mini diska je otežavanje piraterije (na čemu Nintendo insistira po svaku cenu), ali i brže učitavanje sadržaja nego kod klasičnih CD i DVD diskova. Jedini problem može da predstavlja upravo kapacitet, koji je 3 puta manji od običnog DVD-a. Na konzoli se nalaze i ukupno 4 priključka za džojpede odnosno 2 mesta za memorijske kartice kapaciteta svega 4MB (u osnovnoj verziji) što nije naročit problem s obzirom na njihovu nisku cenu. Dizajn džojpeda je prilično unikatan i pogodan je za osobe svih uzrasta. Nažalost, vrlo čudan oblik pojedinih tastera u praksi predstavlja popriličan problem pri igranju borilačkih i drugih igara koje zahtevaju brzo reagovanje uz upotrebu većeg broja tastera.

GameCube je u početku prodavan samo u ljubičastoj varijanti u Japanu, dok je osnovna američka verzija crna.

Za razliku od Microsoftovog aduta, GameCube (kao i PS2) se orijentiše na publiku svih uzrasta, i definitivno ne ponavlja grešku kao prethodnik kome su očito nedostajale kvalitetne igre za starije igrače. Ljubitelji borilačkih igara npr. ne moraju da strahuju, poučeni nedostatkom tabačina na N64, jer su tu Soul Calibur 2, Bloody Roar, Mortal Kombat Deadly Alliance i mnoge druge. Ekskluzivitet GC je što Capcom samo za njega objavljuje nove igre iz Resident Evil serijala. Naime, izdat je remake originalne igre koji izgleda zaista sjajno a postoje i portovi svih ostalih nastavaka ali i 2 potpuno nove igre - Resident Evil Zero i Resident Evil 4. Fenomenalna vest je da je Nintendo konačno sklopio sporazum sa Square-om, što garantuje obogaćenje ponude softvera sa nekoliko sjajnih RPG-ova.

[hulle]

U verziji Soul Calibura 2 za GC, Link iz serijala Zelda je jedan od boraca u igri

Rano je donositi neke zaključke, ali čini se da se Nintendo vraća na puteve slave iako njegova sadašnja prodaja ne može ozbiljno da ugrozi Playstation 2, a sigurno ni slavu NES-a i SNES-a. Što se naše zemlje tiče, GameCube prolazi kao i svi njegovi prethodnici - gotovo nezapaženo. Praktično nemoguće piratovanje igara uslovilo je da se publika okrene Playstationu 2 i u znatno manjem broju Xboxu koji imaju te mogućnosti i to će se veoma teško promeniti, iako je cena konzole u septembru 2003. spuštena na simboličnih 99$. Nažalost, očigledno je da će većina nas čari ove konzole upoznati tek za nekoliko godina igrajući ih preko emulatora.

Metal Gear Solid The Twin Snakes, kompletni remake Metal Gear Solid-a sa PSX-a - još jedna igra rađena samo za GC

Panasonic Q
Svega nekoliko meseci nakon izdavanja Gamecube-a u Japanu i Severnoj Americi, objavljena je i Panasonicova varijanta ove konzole nazvana Q. Startna cena bila je veoma visoka i iznosila je 349$ i već tada je najavljeno da će biti prodavana samo u Japanu. U osnovi u pitanju je proširenje za GameCube koje omogućava gledanje DVD filmova i ima još nekoliko sitnijih hardverskih i softverskih izmena u odnosu na originalnu konzolu. S obzirom da je reč o sistemu pravljenom samo za jedno tržište, Q može da pokreće samo japanske verzije igara i region 2 NTSC DVD-ove. Ipak moguće je naknadno je modifikovati tako da čita i igre za američko područje kao i svih 6 PAL i NTSC zona za DVD-ove. Što se tiče samog puštanja DVD-ova, Q nadmašuje i XBOX i PS2 po kvalitetu slike, a modifikovane verzije imaju isključenu makrovizijsku zaštitu pa čak i mogućnost puštanja VCD zapisa i MP3 muzike! Iako su svi meniji logično na japanskom, moguće ih je jednostavno prebaciti na engleski. Bez obzira na to, ovo će definitivno uvek biti retka zverka u našim krajevima, a i mnogo šire.

Uz Q dolazi i jedan džojped i daljinski upravljač

[hulle]

Nintendo Wii

1985. je bila ključna za sudbinu konzola - totalni krah koji je samo godinu dana ranije izazvao dotadašnji lider Atari svojom nerazumnom poslovnom politikom, mnoge je naveo na prognoze da industrija zabavnog softvera nema bogzna kakvu budućnost. A onda se na tržištu pojavio Nintendo Entertainment System (NES) čiji je tvorac bila japanska kompanija do tada poznata van matične zemlje uglavnom po par uspešnih naslova za igračke automate. Bez obzira na prosečne tehničke karakteristike čak i za svoje vreme, Nintendo je publiku privukao revolucionarnim kontrolerom - džojpedom i desetinama fantastičnih igara (Super Mario Bros. serijal, Legend of Zelda, Metroid, Final Fantasy i mnoge druge) što je sve zajedno rezultovalo prodajom preko 60,000,000 primeraka konzole i još važnije, vratilo igračku industriju na noge. Međutim, od tada pa nadalje stvari su bile sve gore za proizvođača iz Zemlje Izlazećeg Sunca. Daleko od toga da je SNES bio loš, naprotiv, ali ostaje činjenica da nije bio ni približno dominantan kao njegov prethodnik. Dno je ipak dotaknuto sa Nintendom 64 koji je zbog nesretnog izbora medijuma (kertridži vrlo ograničenog kapaciteta) definitivno oterao mnoge razvojne timove ka drugim platformama. GameCube je sa druge strane ipak predstavljao znak da se nekadašnji gigant budi, iako ni približno nije uspeo da se nametne tržištu kao PlayStation 2. Međutim, za uvek ambiciozni Nintendo, spori povratak na vrh nije opcija, što sjajno demonstira Wii.

Kada je prvi put objavljen koncept nove Nintendove platforme, bilo je mnogo više skeptika nego onih koji su iskreno verovali u uspeh ovog projekta. Ipak, kompanija je učinila jedinu logičnu stvar, jer su njeni čelnici izgleda definitivno uvideli da ne mogu da pobede Sony i Microsoft klasičnog trkom za megahercima i potpisivanjem ugovora sa velikim kompanijama o izradi ekskluzivnih igara za svoj sistem. U situaciji kada bukvalno nema više šta da izgubi, Nintendo se konačno okrenuo onome što ga je proslavilo - inovacijama.

Najboljih 10 igara za Wii

Super Mario Galaxy Super Smash Bros. Brawl Zelda: Twilight Princess Metroid Prime 3: Corruption WarioWare: Smooth Moves No More Heroes Mario Kart Wii Wii Sports Wii Fit Resident Evil: Umbrella Chronicles

Lista najboljih 10 igara ne predstavlja TOP10 listu vec 10 igara koje vredi probati na sistemu.

Fizički, konzola deluje izuzetno elegantno, najviše zahvaljujući svojim skromnim dimenzijama i zaista vrhunskoj izradi koja spaja futuristički i retro dizajn u jednom pakovanju, po nama na vrlo dopadljiv način. Osim konzole, svaki sistem dolazi u paketu sa jednim kontrolerom koji podrazumeva Wiimote i Nunchuck koji se u većini igara koriste kao jedna celina (povezuju se odgovarajućim kablom). Wiimote je glavni upravljački uređaj i kao što mu ime govori, ima oblik klasičnog daljinskog upravljača, doduše sa vrlo neobičnim rasporedom tastera ali i ugrađenim zvučnikom (koji se u praksi ispostavio kao pun pogodak). Zdrava logika kaže da je Nintendo želeo da približi konzolu i osobama koje do sada nisu pokazivale interesovanje za ovaj vid zabave, pa je ovakav dizajn kontrolera bio potpuno logičan a zapravo i genijalan korak. I Wiimote i Nunchuck se sa konzolom povezuju preko bluetooth konekcije i imaju u sebi ugrađen motion sensor (pokreti se detektuju preko infrared konekcije) koji se izuzetno dobro pokazao u praksi. Osim konzole i kontrolera, standardno Wii pakovanje uključuje još i neophodne kablove za povezivanje (ako želite progressive scan, moraćete da dokupite poseban za tu namenu), odnosno upustva o povezivanju i korišćenju sistema koja su gotovo izlišna, jer je sve pojednostavljeno do maksimuma. Online podrška je integrisana od starta, doduše samo ako ste korisnik wireless konekcije, dok će svi ostali morati da dokupe opcione adaptere (naravno, u obzir dolaze samo širokopojasne konekcije).

[hulle]

Glavna zvezda sistema i ono što dominira u iznenađujuće agresivnoj marketinškoj kampanji je upravo revolucionarni upravljački uređaj, i nimalo nas ne čudi što je to tako. Bez obzira na to koliko ste vremena do sada proveli uz miša, tastaturu ili džojpede, privikavanje na Wiimote i Nunchuck je izuzetno brzo, baš zahvaljujući njihovoj jednostavnosti. Motion sensor tehnologija je fenomenalno implementirana i nalazi primenu u dosta žanrova a što je najvažnije, dozvoljava vam da se uživite u zabavu koliko vi želite, dakle sedeći u udobnoj fotelji ili na nogama uz solidnu simulaciju pokreta na ekranu. Druga varijanta je svakako mnogo interesantnija a i korisnija, o čemu svedoče primeri mnogih ljudi za koje je Wii postao savršeno sredstvo za mršavljenje!

Ono što sa druge strane predstavlja ogroman adut konkurencije jesu hardverski potencijali sistema, za koje je teško izreći pohvale. Na to upućuju već pomenute skromne dimenzije (44 mm širina, 157 mm visina, 215 mm dužina) i težina od svega 1,2 kg. Za početak, pomalo tragično deluje odluka da Wii ne podržava čak ni odlazeći DVD video standard, a verujemo da njegova integracija s obzirom na starost tehnologije ne bi značajno povećala cenu proizvodnje. Veći problem svakako predstavljaju same performanse koje nisu ni približne onome što nude PlayStation 3 ili Xbox 360. Po nekim informacijama, Wii je tek dva puta jači od GameCube-a, što može da predstavlja veliki problem u narednim godinama i još tragičnije, limitira kreativnost razvojnih timova koji neće moći da sprovedu sve svoje ideje u delo, makar ne na način na koji su želeli.

Super Mario Galaxy, prvi veliki Nintendov hit na Wii-u

Iako može da se koristi na HDTV ekranima, Wii ne vidi veliku korist od njih, jer je najveća podržana rezolucija 480p odnosno 576i što je daleko manje od 1080p koje odlikuju Sonyjev i Microsoftov proizvod. Činjenica je da klasični CRT ekrani još uvek zauzimaju daleko najveći deo tržišta na globalnom nivou, ali i da ga rapidno gube, pa će već tokom naredne 2-3 godine, odsustvo ozbiljnije podrške za LCD i Plasma ekrane postati dosta izražen problem (jednostavno, ne želite da znate kako 480p izgleda na widescreen ekranima od preko 30 inča). Bez obzira što mnogi ove probleme žele da stave u zapećak, mislimo da to ipak nikako neće biti moguće i da je Nintendo jednostavno morao da vizuelne kapacitete koliko-toliko uskladi sa trendovima koje nameću konkurenti kako bi sistemu produžio životni vek. Ipak, stvari se mogu posmatrati i iz druge perspektive - Nintendova filozofija sugeriše da publici kojoj se Wii obraća grafika nije toliko važna, odnosno da će im mnogo bitnija biti startna cena od svega 250 evra. Fenomenalan početak prodaje i tiraž koji je daleko nadmašio konkurente govori da je to ipak bio pravi potez.

Kada je reč o modčipovima koji često odlučuju o sudbini neke konzole u našoj zemlji, treba reći da ih već odavno ima podosta i da omogućavaju igranje kopija GC i Wii igara na običnom DVD disku, kao i da rade u stealth režimu (odnosno, online servisi ne mogu da ih detektuju). U svakom slučaju, u ovom trenutku situacija je na tom planu izuzetno dobra.

Kao nesumnjivi lider sadašnje generacije konzola, bez obzira na relativno slab izbor 3rd party igara, Wii predstavlja pravo osveženje na tržištu i već sada čini važan elemenat kompletne istorije ne samo igračke, već i globalne zabavne industrije.

Dashboard odnosno glavni meni Wii-a.

Zašto baš Wii?
Sve do neposredno pre E3 sajma u Los Anđelesu Nintendova nova konzola bila je poznata pod imenom Revolution, za koje su mnogi bili sigurni da se neće menjati. Ipak, kako je malo toga na ovom sistemu konvencionalno i ime mu je promenjeno u ono pod kojim ga znamo danas. Pritom, iz japanske kompanije stalno ponavljaju da je pun naziv platforme samo Wii, nikako Nintendo Wii i da je jedina pravilna množina Wii sistemi (Wii systems) ili Wii konzole (Wii consoles), nikako Wii-ovi (Wiis na engleskom). Dva slova "i" u nazivu konzole trebalo bi da simbolizuju dve osobe i predstavljaju okupljanje igrača, ali i njene unikatne kontrolere. Zvanično objašnjenje izgleda otprilike ovako: "Wii zvuči kao 'we' što upućuje na to da je konzola za svakoga. Wii će lako upamtiti ljudi širom sveta, bez obzira na jezik koji govore. Nema zabune. Nema potrebe za skraćenicama. Samo Wii."

Wiizuelne i ostale karakteristike

Procesori:
CPU: PowerPC baziran na Broadway procesoru, izrađen u 90nm SOI CMOS procesu, radi na 729Mhz (pretpostavka, zvanično nije potvrđeno)

GPU: ATI "Hollywood" GPU izrađen u 90nm CMOS procesu, radi na 243Mhz (opet pretpostavka, nema zvaničnih informacija)

Memorija:
- 88 MB glavne memorije (24MB interne 1T-SRAM integrisane u grafiku, 64MB eksterne GDDR3 SDRAM memorije)
- 3 MB GPU memorije za teksture

Portovi i povezivanje:
- Podrška za do 4 Wii kontrolera (povezivanje preko Bluetootha)
- 4 ulaza za Nintendo GameCube kontrolere (jedan se može koristiti u kombinaciji sa 4 Wii kontrolera u multiplayeru za 5 igrača
- 2 ulaza za Nintendo GameCube memorijske kartice
- Slot za SD memorijsku karticu
- 2 USB 2.0 porta
- Ulaz za Sensor bar
- Port za povezivanje na donjoj strani Wii Remote-a
- Mitsumi DWM-W004 WiFi 802.11b/g wireless modul
- Kompatibilan sa opcionalnim USB 2.0 adapterom kao Ethernet LAN-u

Skladištenje podataka:
- 512 MB ugrađene NAND flash memorije
- Proširenje moguće preko SD memorijske kartice
- Nintendo GameCube memorijske kartice (samo za snimanje statusa Nintendo GameCube igara)
- "usisavajući" čitač diskova kompatibilan sa Nintendo GameCuve i Wii diskovima
- Macronixov Mask ROM

Video:
- Maksimalna rezolucija 480p (PAL/NTSC) ili 576i (PAL/SECAM), odnos strana 4:3 ili 16:9 (anamorphic widescreen)
- Komponentni (uključujući progressive scan), RGB SCART (samo za PAL), S-Video (samo za NTSC), kompozitni kabl ili D-Terminal

Audio:
- Glavni: Stereo - Dolby Pro Logic II kompatibilan zvuk
- Kontroler: ugrađen zvučnik

Wii kanali Korisnički interfejs koji se dobija startovanjem konzole nazvan je Wii Channels i sastoji se od 48 slotova u koje korisnici mogu da drag&drop metodom smeste svoje omiljene "kanale", kako ih je Nintendo nazvao. Ono što ćete ugledati po prvom startovanju konzole je Disc Channel (startovanje Wii ili GameCube igara), Mii Channel (kreiranje sopstvenog online portreta), Photo Channel (za rad sa digitalnim fotografijama), Forecast Channel (pristup online prognozi vremena), News Channel (čitanje najsvežijih vesti iz sveta), Wii Shop Channel (kupovina Wii poena koji se koriste za download starih igara na Virtualnu konzolu ili Opera browsera), Internet Channel (pregledanje Internet sadržaja preko Opere, postoji podrška za Macromedia Flash) i Wii Message Board koji služi za ostavljenje poruka drugim članovima porodice ili slanje teksta odnosno slika na mobilni telefon. Sadržaj svih pojedinačnih aplikacija nadograđuje se novim verzijama firmware-a koje Nintendo povremeno izbacuje.

Wiiše od jedne konzole Starije igrače posebno će oduševiti odluka Nintendo-a da na Wii-ju preko "Vritual Console" servisa omogući igranje hitova sa ranijih generacija igračkih platformi, konkretno sa NES-a, SNES-a, N64 ali i Mega Drive-a odnosno TurboGrafx-16, MSX-a i NeoGeo-a! Odziv igračkih kompanija koje su pravile igre za ove sisteme je izuzetno dobar (podršku su između ostalih najavili Namco Bandai, Capcom, Midway Games, Konami, Square Enix, Sunsoft, SNK Playmore, Taito, Tecmo i drugi) a najavljeno je licenciranje čak i onih naslova koje su kreirale kompanije koje odavno više ne postoje. Sve igre se preuzimaju preko Wii Shop kanala i koštaju od 5 evra (NES) do 10 evra (N64). Kao igrački kontroleri mogu se koristiti Wii Remote (ne radi sa SNES i N64 igrama), Classic Controller (univerzalno rešenje, kupuje se posebno) i GameCube kontroler (nije potpuno upotrebljiv sa Mega Driveom i Turb Grafxom). Naravno, na sve ovo treba dodati činjenicu da je Wii kompatibilan sa svim igrama za GameCube i njegovim hardverom.

Opcioni Wii classic controller, idealan za Virtual Console igre

[hulle]

Game Boy/Game Boy Color/Game Boy Advance

Kada se spomenu džepne konzole (pocket/portable gaming systems) Nintendova GameBoy serija je i dalje prva asocijacija. Do pojavljivanja prvog GameBoy-a davne 1989. svet džepnih konzola i nije bio toliko interesantan, mnogi pokušaji Atarija i drugih firmi iz tog vremena su ostali nazapamćeni uglavnom zbog nedovoljnog kvaliteta, prevelikih cena i slabe softwareske podrske. 21.aprila 1989. sve se to promenilo, kada je prva verzija GameBoy-a puštena u prodaju u Japanu, par meseci kasnije i u Americi i ostatku sveta. Svoj inicijalni uspeh GameBoy duguje igri Tetris koja je progurala sistem (kertridz se dobijao uz konzolu u prvim serijama). Kasnije su prave prednosti GameBoy-a izašle na videlo, pre svega odličan kvalitet 1st party igara od Nintenda (Mario, Zelda, Donkey Kong serijali) kao i jaka softwareska podrška svih ostalih izdavača, pre svega iz Japana. Čak i sa tehničke strane prvi GameBoy je za svoje vreme bio ispred svega do tada vidjenog u svetu džepnih konzola. Prvi GameBoy (danas poznat kao original GB, monochrome GB ili black and white GB) bio je zasnovan na Z80 procesoru (8bit), imao je mali zeleno-crni LCD ekran (dot-matrix) sa 4 nijanse "sive" boje i stereo zvuk. Malih dimenzija i slabe potrosnje baterija (za standarde tog vremena) sa kontrolnim sistemom nalik onom sa NES-ovog gamepada, postavio je standarde za sve sledece džepne konzole.

Tek 1996. Nintendo je updateovao svoju i tada već slavnu džepnu konzolu novom verzijom u vidu nesto manjeg i modernijeg GameBoy Pocket-a. Ekran je bio nešto veći, i dalje bez boja mada ovoga puta pravi "crno-beli" LCD. GameBoy Pocket je bio manjih dimenzija i za razliku od 4AA baterije koje su bile potrebne za originalni GameBoy, radio je na samo 2AAA baterije (doduše dosta kraće). Bez obzira na nešto drugačiji izgled i spomenuta tehnička poboljšanja, u suštini radilo se o istom sitemu dok se prvi pravi naslednik originalnog GameBoy-a pojavio tek dve godine kasnije (1998.). GameBoy Color je doneo boju u svet GameBoy igara, ali ne i u svet džepnih konzola jer je SEGA GameGear, Segin konkurentni sistem, još 1991 imao kolor ekran i pozadinsko osvetljenje, mada je ipak ostao u senci prvog GameBoy-a zbog njegove popularnosti i 'standard' statusa koji je imao. To nije bio poslednji put kada je SEGA izgubila "duel" iako je imala tehnički superiorniji sistem a ni poslednji put kada je Nintendo izbacio sa tržišta drugu savršeniju džepnu konzolu zahvaljujući nevidjenoj popularnosti GameBoy-a.

(1) Neke od najpoznatijih 1st generation igara za prvi GameBoy
(2) GameBoy i GameBoy Color

Najboljih 10 igara za GB/GBC

Zelda: Link's Awakening (GB) Zelda: Link's Awakening (GBC) Zelda: Oracle of Ages/Seasons Pokemon Red/ Blue (GB) Pokemon Silver/ Gold (GBC) Super Mario Land (GB) Wario Land (GB) Final Fantasy Adventure (GB) Dragon Warrior III (GBC) Tetris (GB)

Lista najboljih 10 igara ne predstavlja TOP10 listu vec 10 igara koje vredi probati na sistemu.

GameBoy Color je imao dva puta brži procesor i memoriju od svog predhodnika kao i novi infrared port. Sa GameBoy Color-om Nintendo je započeo lepu tradiciju backwards kompatabilnosti. Sve stare GameBoy igre bile kompatabilne sa novim sistemom tako da je pored novih igara posebno napravljenih za color ekran i nov procesor na samom startu GameBoy Color već imao arhivu starih igara iz predhodnih 9 godina, što je Nintendu donelo prednost i mogućnost da izbace jos potencijalnih konkurenata (Bandai WonderSwan Color, NeoGeo Pocket Color).
Igre koje su izgurale stari GameBoy pred kraj kao i GameBoy Color kasnije, a možda i ceo Nintendo u njihovim teškim periodima (neuspeh N64 sistema) su pre svega bile razne verzije Pokemona.
2001. Nintendo je izdao sledeću verziju GameBoy-a, GameBoy Advance, totalno nov sistem sa 32bit ARM procesorom na 16.8Mhz, widescreen (za razliku od kockastih ekrana predhodnih sistema) kolor ekranom (mada bez pozadinskog osvetljenja i dalje) i dodatnim "shoulder" tasterima (L i R) kao na gamepad-ima sa konzola. Osim spomenutog procesora u GBA se nalazio i stari Z80 procesor koji je bio tu zbog kompatabilsnosti sa starim GameBoy i GameBoy Color igrama, izuzetan potez od strane Nintenda. Nintendo nije izvlačio GameBoy Advance samo na staru slavu već je ovoga puta bio lider i u kvalitetu igara zahvaljujuci tada ne nadmašenim hardware-om za jednu džepnu konzolu. Pored mnogih originalnih igara za GBA Nintendo je izdao i dosta usavršenih portova sa SNES-a. Čak je i Sega koja je u medjuvremenu postala software only kompanija dala svoj doprinos velikoj arhivi GBA igara sa totalno novim Sonic igarama i mnogim drugim originalnim naslovima. Za GBA se veoma brzo napravila poveća veoma raznovrsna arhiva igara u kojoj je moguće pronaći razne hitove sa starih konzola, arkada, pa čak i sa PC-a i Amige, kao i specijalne GBA verzije hit igara sa trenutno aktuelnih sistema.

[hulle]

ostale stare verzije GameBoy-a)

Najboljih 10 igara za GBA

Pokemon Emerald Final Fantasy Tactics Advance Zelda: Minish Cap Golden Sun: The Lost Age Fire Emblem Advance Wars 2 Mega Man Battle Network 3B Yu-Gi-Oh! GX Sonic Advance Super Mario Advance

Lista najboljih 10 igara ne predstavlja TOP10 listu vec 10 igara koje vredi probati na sistemu.

Dve godine kasnije, u martu 2004. Nintendo je izbacio usavršenu verziju GameBoy Advance-a - GameBoy Advance SP (special), koji je rešio mnoge probleme koje je originalni sistem imao. GBA SP je napokon dobio pozadinsko osvetljenje (doduše prilično slabo, tek je revizija iz septembra 2005 dobila jače) i bateriju nalik onoj u mobilnim telefonima koja se dopunjava (napokon rešen problem potrošnje i zamene baterija). Osim navedenih usavršenja i drugačijeg izgleda, GBA SP se ne razlikuje mnogo od GBA, po pitanju kompatabilnosti sa starim GB i GBC igrama su isti, kompatabilnost je sto procentna. Zahvaljujući raznim specijalnim i promo verzijama, niskoj ceni i kompatabilnosti sa svim starim igrama, GBA SP je verovatno i najpopularnije izdanje Game Boy-a.
Nintendo DS je Nintendov novi džepni sistem koji ne spada u GameBoy seriju ali ćemo ga spomenuti zbog kompatabilnosti sa GBA igrama. NDS je izdat u novembru 2004, i predstavlja Nintendov next-gen džepni sistem sa naprednim karakteristikama kao što su 3D grafika, dva ekrana (od kojih je jedan touch screen), prepoznavanje glasa i slično. (više o NDS-u u NDS sekciji).

GameBoy Micro, najmanji GameBoy ikad

U septembru 2005. GameBoy Advance je dobio još jedan redizajn. GameBoy Micro je najnovije izdanje GameBoy Advance-a i najmanji GameBoy ikada. Zbog svojih ekstremno malih dimenzija čak je i ekran smanjen, mada i dalje prikazuje istu GBA rezoluciju (240 × 160) i ima pozadinsko osvetljenje. Zbog tog a i mnogih drugih komprmisa GB Micro podržava samo GBA igre, backwards kompatabilnost sa GB/GBC igrama ne postoji. Interesantna mogućnost koju GB Micro ima za razliku od starijih modela je veoma laka zamena maski.

[hulle]

Nintendo DS

Nintendo DS (skraćenica od Double Screen ili Developer's System) je naslednik GameBoy familije džepnih konzola. Prva verzija NDS-a se pojavila u prodaji 21.novembra 2004 (US) tj. 2.decembra (Japan). Nintendo se potrudio da integriše što je više moguće inovativnih tehnoloških rešenja u ovaj sistem da bi ga učinio pogodnom platformom za kreiranje novih originalnijih igara.

Za razliku od GameBoy sistema do sada, NDS poseduje dva ekrana nalik klasičnim Nintendo Game & Watch igrama iz 80-ih, s tim što se ovoga puta radi o 2.5" TFT LCD ekranima (maximalne rezolucije 256x192). Donji ekran je osetljiv na dodir (touch screen tehnologija) preko kog je moguće izdavati komande prstom ili specijalnom olovkom koja dolazi uz sistem. NDS pokreću dva ARM procesora, ARM946E-S main CPU (67MHz) i ARM7TDMI co-procesor (33 MHz), 4MiB glavne memorije i 656 Kib video RAM-a. U praksi NDS može da izgura grafiku nešto bolju od one sa Nintendo 64 konzole, što na malim ekranima uopšte ne izgleda loše, ali je ipak daleko prostije od "konkurentskog" Sony PSP-a. 3D grafika je moguća na samo jednom ekranu u isto vreme dok je 2D, koji je veoma sličan onome sa GameBoy Advance-a, moguć na oba ekrana istovremeno. NDS poseduje i integrisani Wi-Fi preko koga je moguće kontekovanje na Internet (online igranje, download ili browsing web-a preko Nintendo DS Browsera zasnovanog na Opera browseru) kao i sa drugim NDS konzolama. Nintendo je čak i kreirao specijalni Wi-Fi protokol za NDS preko kojeg funkcioniše igranje u mreži van Interneta, kao i chat i wireless crtanje.

Super Mario 64 DS - remake legenarne igre sa N64, Sonic Rush - totalno nova Sonic igra za NDS

Najboljih 10 igara za NDS

Mario Kart DS New Super Mario Bros. Super Mario 64 DS Advance Wars: Dual Strike Big Brain Academy Castlevania: Portrait of Ruin Metroid Prime: Hunters Nintendogs WarioWare Touched Final Fantasy III

Lista najboljih 10 igara ne predstavlja TOP10 listu vec 10 igara koje vredi probati na sistemu.

Igre za NDS dolaze na specijalnim "game card"-ovima, mediju sličnom memorijskim karticama koje se koriste u fotoaparatima i sličnim uredjajima. Maximalna memorija game card-a do sada je 1Gb (tj. 125MB). Game card uvek pored flash memorije, u kojoj se nalazi ROM igre, ima i EEPROM koji se koristi za snimanje user date tj. pozicije u igrama, tako da je funkcionalnost indentična GameBoy Advance kertridžima. Na NDS-u postoje dva slot-a, slot 1 za game card-ove i slot 2 koji prima GBA kertirdže. Backwards kompatabilnost sa GBA igrama je 100%, moguće je izabrati na kom ekranu će ići igra, ali ipak postoji tanki crni okvir oko ekrana zbog male razlike u rezolucijama. GameBoy i GameBoy Color kertridži, iako kompatabilni sa GameBoy Adavance-om, nisu kompatabilni sa NDS-om zbog nedostatka Z80 procesora. Neke NDS igre u slot-u 1 mogu da prepoznaju odredjeni GBA kertridž u slot-u 2 i da na osnovu toga otključaju skrivene sadržaje (primer: LunarKnights prepoznaje Boktai 1, 2 i 3 kertridže, i svaki daje drugačiji efekat u igri).
Od zvanične dodatne opreme kasnije su objavljeni rumble pack, headset, mp3 player (koji funkcionise kao SD card reader), postoje i 3rd party dodatci preko kojih je moguće puštati i WMA kao i MPEG4 video.

[hulle]

Nintendo DS Lite i Nintendo DS

2.marta 2006 Nintendo je u Japanu pustio u prodaju redizaniranu verziju Nintendo DS Lite (skraćeno DSLite ili samo Lite). Novi sistem je manji, lakši, ekrani su svetliji a dizajn je stilizovaniji nalik na GBA SP i Wii. U Junu iste godine DSLite je pušten u prodaju i na ostalim tržištima.
Prodavanost i popularnost NDS-a je nadmašila sva očekivanja. NDS je prvi Nintendov sistem koji je rasprodat u Japanu. Za samo 13 mesesci u Japanu prodato je 5 miliona primeraka. Do kraja 2006. prodato je 7 miliona NDS-a u Evropi odnosno preko 6 miliona u USA. Ni danas u 2007. popularnost NDS-a ne opada sobzirom da je prodavanost i dalje iznad Sony-evog PSP-a a i mnogih drugih kućnih next-gen konzola. Do Januara 2007. NDS i NDS Lite su zajedno prodati u 35 miliona primeraka širom sveta.