Zanetti27
23-07-2010, 13:06
Svakog leta talas ogorčenosti zbog igranja sa bivšim Sovjetima, Skandinavcima, Faranima donese i priču o regionalnoj ligi u fudbalu. Valjda je miris prošlosti odbrambeni mehanizam, štit od lošeg fudbala, spaljene trave na stadionima, evropskih čekaonica, straha od avgustovskog sloma...
Udarna vest u srpskim medijima bila je poruka srpskog i hrvatskog predsednika da je regionalna liga moguća i poželjna.
Doduše, Josipović i Tadić bi, u skladu sa pokušajem da se odnosi približe kakvoj – takvoj normali, isto rekli i da su ih pitali za regionalnu ligu u hokeju na travi, ali svakog leta ova priča dobije na značaju.
Valjda i jedni i drugi užasnuti svojom golotinjom u Evropi, i opekotinama od sunčanja po Kipru i ostalim fudbalskim velesilama, pomislimo kako je bilo lepo pobeđivati te iste „konobare“, zlatnih osamdesetih.
Mešavina nostalgije i nemogućnosti da se proguta realnost nas vodi u ovakva razmišljanja. Nije to želja da se krene napred, već u svetlu surove tranzicije, idealizovanje prošlosti.
Ako mene pitate, ja sam pobornik regionalne lige, ali kada bi se definisala pravila igre, cilj takmičenja, veza sa UEFA takmičenjima i pitanje bezbednosti. Ovo poslednje, za razliku od mnogih ne vidim kao problem.
Iskustva "Jadrana" u košarci su primenjiva, pošto ne možemo da se ne volimo kao ljudi i gajimo neprijateljstvo bez ubijanja dece i satiranje korena, svaki pokušaj da se neko sa obe strane pravi hrabar treba zabraniti. Time bi se bezbednosni rizik sveo na minimum, a nije da se par stotina ekstremnih ne može kontrolisati, to je urbana legenda.
Uvrede i prozivke sa tribina bi bile kolorit, ali na Balkanu ne ubijaju reči, već hladno oružje i nešto topliji AK 47.
Mnogo važnija su druga pitanja.
Ko bi vodio takmičenje?
Neke mešovite komisije se ne bi nikada složile, baš kao ni balkanski političari bez tutora.
Šta bi dobio šampion?
Ako je zahvalnica i prestiž koji traje tri dana, dok ne treba da se isplate premije, onda takva liga nema svrhe. Dakle igra se, ili za pare, ili za proboj u evro kupove.
Znam, skočiće odmah protivnici da kažu kako UEFA to ne dozvoljava.
UEFA je politička organizacija i lobiranje ozbiljnih ljudi bi imalo šansu na uspeh.
Ali, problem je što eventualni akteri takvog takmičenja nisu na delu pokazali da su spremni za korak napred. Svakako da mislim da je za Partizan ili Zvezdu bolje da malo vidi kako je igrati u Sarajevu ili Zagrebu, nego po beogradskim opštinama, na iznajmljenim stadionima.
No, „večiti“ su mogli u Kragujevac ili Novi Pazar, ili Niš, ni tamo nije prijatno, niti te čekaju sa bodovima na poslužavniku, uz meze za gostujuću upravu.
I ne, nemojte da pričate kako su pomenuti gradovi sami krivi jer ne igraju elitu, jer to nije istina. Dilovi, tumbanja, kontroverzni biznismeni, dogovori su ih sprečavali da ostanu u eliti, ili se iste domognu. I to svi znaju, i svi se prave ludi, tako je dobrih 20 godina u zemlji Srbiji.
Pobegao sam na trenutak od teme.
Čini mi se, ma koliko želeo da ne budem u pravu, da ne postoji niti jasan stav, niti ljudi koji bi izneli čitav projekat. A krenuti grlom u jagode, samo zato što je nekadašnja liga bila mnogo jača, nego ove današnje radničko – sportske igre, bila bi ludost.
Jednom će takve lige biti, verovatno, ali i ljudi će biti drugačiji, izbledeće valjda i ona krv što je natapala nesrećno poluostrvo.
Ali, malo ko će od nas tome svedočiti…
AUTOR:BORIS JOVANOVIC
Udarna vest u srpskim medijima bila je poruka srpskog i hrvatskog predsednika da je regionalna liga moguća i poželjna.
Doduše, Josipović i Tadić bi, u skladu sa pokušajem da se odnosi približe kakvoj – takvoj normali, isto rekli i da su ih pitali za regionalnu ligu u hokeju na travi, ali svakog leta ova priča dobije na značaju.
Valjda i jedni i drugi užasnuti svojom golotinjom u Evropi, i opekotinama od sunčanja po Kipru i ostalim fudbalskim velesilama, pomislimo kako je bilo lepo pobeđivati te iste „konobare“, zlatnih osamdesetih.
Mešavina nostalgije i nemogućnosti da se proguta realnost nas vodi u ovakva razmišljanja. Nije to želja da se krene napred, već u svetlu surove tranzicije, idealizovanje prošlosti.
Ako mene pitate, ja sam pobornik regionalne lige, ali kada bi se definisala pravila igre, cilj takmičenja, veza sa UEFA takmičenjima i pitanje bezbednosti. Ovo poslednje, za razliku od mnogih ne vidim kao problem.
Iskustva "Jadrana" u košarci su primenjiva, pošto ne možemo da se ne volimo kao ljudi i gajimo neprijateljstvo bez ubijanja dece i satiranje korena, svaki pokušaj da se neko sa obe strane pravi hrabar treba zabraniti. Time bi se bezbednosni rizik sveo na minimum, a nije da se par stotina ekstremnih ne može kontrolisati, to je urbana legenda.
Uvrede i prozivke sa tribina bi bile kolorit, ali na Balkanu ne ubijaju reči, već hladno oružje i nešto topliji AK 47.
Mnogo važnija su druga pitanja.
Ko bi vodio takmičenje?
Neke mešovite komisije se ne bi nikada složile, baš kao ni balkanski političari bez tutora.
Šta bi dobio šampion?
Ako je zahvalnica i prestiž koji traje tri dana, dok ne treba da se isplate premije, onda takva liga nema svrhe. Dakle igra se, ili za pare, ili za proboj u evro kupove.
Znam, skočiće odmah protivnici da kažu kako UEFA to ne dozvoljava.
UEFA je politička organizacija i lobiranje ozbiljnih ljudi bi imalo šansu na uspeh.
Ali, problem je što eventualni akteri takvog takmičenja nisu na delu pokazali da su spremni za korak napred. Svakako da mislim da je za Partizan ili Zvezdu bolje da malo vidi kako je igrati u Sarajevu ili Zagrebu, nego po beogradskim opštinama, na iznajmljenim stadionima.
No, „večiti“ su mogli u Kragujevac ili Novi Pazar, ili Niš, ni tamo nije prijatno, niti te čekaju sa bodovima na poslužavniku, uz meze za gostujuću upravu.
I ne, nemojte da pričate kako su pomenuti gradovi sami krivi jer ne igraju elitu, jer to nije istina. Dilovi, tumbanja, kontroverzni biznismeni, dogovori su ih sprečavali da ostanu u eliti, ili se iste domognu. I to svi znaju, i svi se prave ludi, tako je dobrih 20 godina u zemlji Srbiji.
Pobegao sam na trenutak od teme.
Čini mi se, ma koliko želeo da ne budem u pravu, da ne postoji niti jasan stav, niti ljudi koji bi izneli čitav projekat. A krenuti grlom u jagode, samo zato što je nekadašnja liga bila mnogo jača, nego ove današnje radničko – sportske igre, bila bi ludost.
Jednom će takve lige biti, verovatno, ali i ljudi će biti drugačiji, izbledeće valjda i ona krv što je natapala nesrećno poluostrvo.
Ali, malo ko će od nas tome svedočiti…
AUTOR:BORIS JOVANOVIC